Da biste došli na vlast morali ste da obećate i da ispunite potpisivanje antiustavnih tzv. briselskih sporazuma kojim je uspostavljena granica sa KiM, a srpske državne institucije policije i sudstva ukinute na jednom delu naše državne teritorije. Da biste opstali na vlasti sada ste dobili novi zadatak: otvaranje tzv. unutrašnjeg dijaloga u Srbiji u pravcu priznanja nezavisnosti Kosova.

Od svoje bahatosti i arogancije nije uspeo da shvati da se na takve sastanke uvek ide u društvu prevodioca, šefa kabineta, savetnika, pomoćnika i sličnih jer jedino tako moćnici ne mogu da ti uruče pretnju, ucenu, iznudu ili ultimatum. 

Srpski predsednik Aleksandar Vučić otvara unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji iz nekog "racionalnog" principa, principa čiju osnovu čini neophodnost da se "prizna realnost situacije na terenu".

Kongresna biblioteka u Vašingtonu se sasvim slučajno našla na braniku srpskog jezika, ne zato što je naklonjena srpskom narodu, niti zato što ima interes da čuva integritet srpskog kulturnog i jezičkog prostranstva, nego zato što se nekoliko službenika ove institucije služilo elementarnim zdravim razumom i – radilo svoj posao.

Mnogi se pitaju zbog čega je Vučić izabrao Anu koja nema nikakvog političkog iskustva i koja nikada neće biti, radi svoje prozapadne pristrasnosti koja bode oči, dobar političar i državnik. On je očito nije izabrao radi njene sposobnosti da digitalizira Srbiju. 

I Tajmor Raza i Milorad Nikolić stradali su zbog verbalnog delikta, s tim što Pakistanac još uvek ima šanse da se spase ukoliko žalba i pritisak organizacija za ljudska prava urodi plodom. U pakistanskom slučaju čovek je udario na boga, a u Srbiji na premijera.

Ja bih rekao da je proglašavanje Aleksandra Vučića za izdajnika, kao što to čine neki ruski novinari i politikolozi, nerazumno i preuranjeno. Treba pokušati da se razume ta složena ličnost, i da se ne odgurkuje od sebe previše oštrim osudama, treba verovati u iskrenost njegove rusofilije, koja jeste ograničena, ali je autentična. 

 Da znamo, o bilo čemu, više nego bilo ko drugi, ali da ljubomorno to odbijamo da primenjujemo, ili bar sami sa sobom da podelimo.Da smo najstariji, najviši, najlepši, najbolji, izabrani, posebni, jedinstveni i da bukvalno ništa od toga nemamo.

 Za razliku od Aleksandra Vučića Zoran Đinđić nije imao nikavog kompleksa u odnosu na zapadne političke lidere. Bio im je zaista ravan, nisu mu klecala slabačka kolena, kao što priznaje Aleksandar Vučić da se to njemu desilo tokom susreta sa Angelom Merkel.

 Ova nova ili ona prva “Srpska lista“ je dokaz da se vlasti u Srbiji, odnosno novovaspostavljeni nadpredsednik Vlade tj. predsednik Srbije, budući Erdogan, sprda sa Srbima na Kosovu i da o njihovom opstanku brine kao o lanjskom snegu